Jugoslovenski socijalistički samoupravni novogovor (JSSN)

Ideja da popišem sve socijalističke termine se rodila još 2007. godine za vreme rada na prvoj verziji Rečnika sinonima Pavla Ćosića tj. mene i saradnika među kojima je bila i Bojana Đorđević kao glavni asistent tog izdanja. Ona je ujedno trebalo da bude i autor tog projekta o socijalističkom novogovoru koji nikad nije realizovan, a nije iz razloga što je materijala zapravo bilo premalo. Tada nam se činilo da je socijalističko samoupravljanje iznedrilo čitav jedan pravi orvelovski novogovor, ali to zapravo nije bilo tako. Srž tog novogovora je u suštini samo ležala u ukidanju naziva institucija koje su vukle teret kapitalizma pa tako čak ni Vlada nije mogla da bude vlada nego Izvršno veće. Počelo je, naravno, mnogo ranije, još u vreme kad je KPJ dejstvovala u ilegali, ali se taj komunistički novogovor u velikoj meri svodio na verovanje da svaka pojava zvuči ozbiljnije ako joj se ime zameni skraćenicom.

Socijalističko samoupravljanje je zvanično uvedeno 1950. kao jugoslovenski odgovor na sovjetski model državnog socijalizma posle sukoba Tita i Staljina. Umesto da preduzećima neposredno upravlja država, proklamovano je da njima upravljaju radni kolektivi preko radničkih saveta. Zvanična formula u zakonu bila je otprilike: fabrike, rudnici, saobraćaj, trgovina i druga državna privredna preduzeća, kao narodna imovina, predaju se na upravljanje radnim kolektivima, u ime društvene zajednice i u okviru državnog plana.
Po uzoru je ideološki vezivano za Marksa, Parisku komunu i Lenjinovu Državu i revoluciju, ali je praktično nastalo kao pokušaj da se Jugoslavija razlikuje od sovjetskog centralizovanog modela.
referenca (1).

Jedinstvenost je bila u tome što je Jugoslavija jedina socijalistička država koja je samoupravljanje postavila kao temelj celog ekonomskog i političkog sistema, a ne samo kao ograničenu radničku participaciju. Kasnije se to razvilo u sistem društvene svojine, udruženog rada, OOUR-a, RO-a, SIZ-ova i drugih institucija. Britannica upravo ističe da je „jugoslovenski sistem“ dostigao najrazvijeniji oblik u Zakonu o udruženom radu iz 1976.
referenca (2)

Sličnih ideja i pokušaja je bilo — radnički saveti u Mađarskoj 1956, Poljskoj, Čehoslovačkoj 1968, zatim u nekim debatama u Italiji, Alžiru, Peruu i Tanzaniji — ali nigde to nije postalo tako razrađen državni sistem kao u Jugoslaviji. (3)

Svaka ideologija nosi i svoj jezik, kao što znamo, ne samo po Orvelu i po njegovim distopijama nego zato što tako zaista jeste. Tako je bilo i u vreme Francuske revolucije kada su monsieur i madame preimenovani u citoyen i citoyenne. Zvuči poznato? Da, odatle genijalna ideja da gospoda i gospođe (a ne dame kako su kasnije pogrešno rekonstruisane posle doba socijalizma) postanu drugovi i drugarice. A nije ni slučajno što se ni taj povratak na gospodu i gospođe 1990. mnogima nije dopao jer ih je previše podsećao na nacionalni korpus pa smo i mi tada dobili svoje građane i građanke.
A da su francuski revolucionari udarili temelje najpre Francuskoj komuni a zatim i boljševičkoj Oktobarskoj revoluciji nema nikakve sumnje jer su njihove promene bile još luđe pa su tako rešili i da uvedu novi kalendar, ali ne tako što su nadevali nova imena mesecima nego su napravili potpuno nov način računanja vremena i to ne od početka januara nego od početka jeseni, pa je tako prvi mesec bio vendémiaire i trajao je od 22. septembra do 21. oktobra, drugi je bio brumaire od 22. oktobra do 20. novembra i tako redom do fructidora od 18. avgusta do 16. septembra. Zanimljivo je da su Francuzi otišli mnogo dalje nego jugoslovenski samoupravljači. Kod nas su promenjena imena institucija, a oni su pokušali da promene i sam doživljaj vremena. Zato je revolucionarni kalendar verovatno jedan od najradikalnijih primera novogovora u istoriji. A ko želi da primeti, nije ni ovaj način računanja vremena pao s neba. Podseća na ekvivalente u Zodijaku pa su se tu datumi skoro poklapali i tako je onaj ko je rođen u germinalu (žerminalu) koji je počinjao kad i proleće 21. marta ujedno bio rođen u znaku Ovna. Tako je i Napoleonov državni udar pao 18. brimera pa je tako ostalo i u istoriji i dalje se zove Brimerski prevrat. Ipak, kao i svi novogovori na ovom svetu, a bilo ih je još mnogo, a ima ih i dan-danas na našim prostorima, jednog dana padnu u zaborav jer su neprirodni, a jezik ne trpi dekrete i veštački govor. Imali smo mi u skorije vreme sličan pokušaj koji se sveo na Slučaj Duhoklonuće, pa je tako i ostalo. Nije da duhoklonuće baš potpuno nije uspelo jer ima ljudi koji i dan-danas, tri godine posle ovog smehotresnog konkursa umeju da kažu da su pali u teško duhoklonuće, ali u suštini je ta reč kao i sve ostale sa tog i sličnih konkursa odavno pala u zaborav.
Uostalom, i sam kraj i pad komunizma su obeležila dva nova termina – glasnost i perestrojka. Ove dve reči su kao istorijski pojmovi još uvek u rečnicima i tako će ostati sačuvani od zaborava, ali kako očuvati bisere jugoslovenskog samoupravnog novogovora? Oni koji nisu živeli u ta vremena nemaju pojma šta su bili OUR-i i ko su bili popularno nazivani ourci i ourke. Ali nije da nema načina. Idoli su prvi počeli pa su svoj bend i zvanično nazvali VIS Idoli. Ova tradicija se nastavila pa se puno kasnije pojavila i VIS Limunada. A ima i još jedan način. Zašto to ne bi ušlo u rečnike? Tako će i odrednica „bend“ u onlajn, digitalnom izdanju Rečnika sinonima na kome se radi glasi:

бе̏нд м (група музичара која заједно наступа и изводи музику) музички састав, музичка група, ансамбл, ВИС књиш. шаљ., оркестар суж.

Tu su kvalifikatori  књиш. knjiški, a шаљ. šaljivo. To je iz leksikografskog ugla najtačnije, a pošto rečnik nije istorijski nego je, naprotiv, zamišljen kao rečnik savremenog srpskog jezika, a to znači da uglavnom ne beleži reči koje pripadaju grobljima reči, makar ne kao glavne odrednice, onda ne mogu biti obeležene kao na primer sfrj. ili jssn. Mada se jesmo nosili mišlju da uvedemo skraćenicu rts. koja bi označavala one akcentske dublete koji se mogu čuti samo na RTS-u i normativno su čak jedini priznati, ali smo i od te ideje odustali. Tak na primer u rečniku stoji samo „контине̏нт | контѝнент  м“ pa tako prosto samo postoje oba oblika (gde je data prednost onom koji se zaista koristi), a ako vas interesuje istorija nastanka nekog oblika, za to se morate raspitati negde drugo. A takvih mesta na internetu ima podosta.

U Vikisource se može naći i ceo Zakon o udruženom radu (1976), zatim je tu i izvor Centra za mirovne studije, sa kog možete skinuti ceo Šalabahterov tekst sa rečnikom pod nazivom Samoupravljanje na izmaku i Proleksisom enciklopedija koja vas klikom na ovaj link direktno vodi na odrednicu Samoupravni sporazum. A tu je i link koji vas direktno vodi na PDF teksta ORVELOV NOVOGOVOR: IZMEĐU DISTOPIJE I STVARNOSTI  Doc. Dr Milana Živkovića, a to je ozbiljan rad o novogovoru u distopijskoj književnosti.

Ali vratimo se našoj temi JSSN što je skraćenica specijalno smišljena za ovaj tekst, ali ona zapravo ne odgovara tačnom tom terminu jer se SSN razlikovao od SR do SR pa je tako ono što je u SR Srbiji bio lični dohodak u SR Hrvatskoj bio osobni dohodak. A to nas vezuje za jednu urbanu legendu vezanu za cigarete pod nazivom LD koje su imale zagonetni znak pitanja na pakli i svi su bili ubeđeni da to znači LIČNI DOHODAK a da taj upitnik simbolizuje činjenicu da nikad nismo znali koliki će taj dohodak odnosno plata tačno biti. A i kada će biti u kasnija vremena. A u stvari se radilo o običnim licencnim cigaretama firme Liggett Ducat. Naziv potiče od spajanja imena američke duvanske kompanije Liggett Group i moskovske fabrike Dukat.

A šta je zapravo tačno bio OUR, šta SOUR, šta OOUR, a šta RO, običnom čoveku nije bilo mnogo jasnije ni tada nego danas. Zakon o udruženom radu pravio je razlike među njima, ali su one bile toliko samoupravno zamršene da su u stvarnom jeziku često delovale kao puka JSSN sinonimija. Kao što se danas kaže preduzeće, firma, kompanija ili fabrika, tako su se tada nizali OUR, OOUR, RO i SOUR s tom razlikom što su ove skraćenice zvučale kao da iza njih stoji neka velika društvena mudrost.

Izgleda da je ourcima i ourkama (radnicima i radnicama) bilo ostavljeno da sami izaberu kako će im se radna zajednica (RZ) zvati, ili bar da se običan svet tako osećao dok je pokušavao da razume gde zapravo radi. Pravilo je prosto bilo da ništa ne sme da se zove svojim pravim imenom, ali bilo je i izuzetaka. Na primer, moja srednja škola koja se popularno zvala Druga beogradska gimnazija se u to vreme zvala Škola za obrazovanje kadrova prevodilačke struke „Ivo Lola Ribar“. To je današnja Filološka gimnazija. Ovaj naziv je iz USRO ili iz ZASRO (usmereno srednje obrazovanje, a ZASRO nije ništa nego obična parodija na USRO, neka vrsta antinovogovora i diskretne pobune nastavnog i učeničkog kadra). Prema rečima mog profesora filozofije kog pamtim kao Fiću (a znam i da se prezivao Vlajković, a ne Filipović kao što su đaci i roditelji uglavnom mislili) on se lično založio da škola ne promeni naziv u OVO (obrazovno-vaspitna organizacija) kako su obično nazivane škole u to vreme, naročito srednje jer očekivano je bilo da se i ta tvorevina trulog zapada protera iz jezika. Ali on je bio liberalan i dokazao je da je to međunarodna reč koja vuče korene još iz latinskog i tako nas je spasio bruke pa smo ipak išli u školu umesto u ovo. Mada veoma lošu, ali šta da se radi…. Nisu ni danas srednje škole i gimnazije ništa bolje nego tada, ali srećom to nije tema ovog teksta.
Ovi samoupravni nazivi ionako nisu bili zvanični pa se tako fabrike nisu zaista zvale na primer SOUR ZASTAVA KRAGUJEVAC. Ne, zvala se samo Zastava Kragujevac, a interno je u dokumentima pisala neka od tih skraćenica. A umele su i same fabrike da se zovu akronimski kao što je recimo TOZ (Tvornica olovaka Zagreb), što znači da je na mala vrata mogla da se poturi reč tvornica. A tu je i čuveni ŠIT (Šamačaka industrija tekstila) koja je verovatno isto bila neka OUR ili RO, ali ne i zvanično. Zvanično je samo ŠIT! A bilo ih je koliko hoćete jer što akronimskije to samoupravnije. I sȃm sam na praksu išao u IKL (Industrija kugličnih ležajeva), a bilo ih je milion, a pa među njima i sam JAT, mada to i nije bilo čudno jer su skoro sve avio-kompanije u to vreme imale troslovne skraćenice (KLM, TWA, SAS, LOT, a belgijska je bila SABENA) jer akronimizacija je bila globalni fenomen XX veka. U Americi i dan-danas, pa tako prosečni Amerikanac najnormalnije od stranaca koji znaju engleski očekuje da znaju šta su DMV, IRS, DUI, HOA, SAT, PTA, EMS i slično. A mi jedva naučili šta je KFC, JFK i NYPD eventualno. I sad zamislite stranca, mada u vreme socijalizma mi nešto nismo drugovali sa strancima sem sa nesvrstanima, kako bi se snašli u svetu raznih PIK-ova i IPK-ova, ili PKB-a, TAM-ova, IMT-ova, IMR-ova, FAP-ova, RTB-ova… a ovaj potonji se još uvek tako zove i  baš svaki put se zbunim i pomislim šta radi Televizija Beograd u Boru. I to još pod kineskom upravom.

Ali da sažmemo šta je tu bilo šta. Vlada je bila Izvršno veće, savezna vlada Savezno izvršno veće (SIV), rekli smo već, firme, preduzeća, fabrike i sve ostalo je spadalo u varijante OUR-a, današnji ekvivalent reči stranka je bio DPO (društveno-politička organizacija), s tim što je sistem polazio od toga od toga da je višestranačje prevaziđeno i nepotrebno. Umesto stranaka postojao je čitav ekosistem organizacija koje su navodno predstavljale različite delove društva pa su tako u DPO spadali SKJ — Savez komunista Jugoslavije, SSRNJ — Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije, SSOJ — Savez socijalističke omladine Jugoslavije,  SAVEZ SINDIKATA Jugoslavije i AFŽ — Antifašistički front žena koji je ukinut još 1953. na IV Kongresu Narodnog fronta, zamenio ga je Savez ženskih društava Jugoslavije (SŽDJ), a iz njega je 1961. nastala Konferencija za društvenu aktivnost žena Jugoslavije (KDAŽJ), koja je delovala u okviru SSRNJ, a feminističke organizacije su takođe smatrane prevaziđenim jer je u socijalističkom samoupravnom sistemu položaj žene bio ravnopravan i oko toga nije bilo nikakve rasprave. Ali, nije to tako jednostavno jer bilo je i DPZ-ova (društveno političke zajednice), a to je bio zvanični naziv za teritorijalne jedinice vlasti: opštinu, grad, pokrajinu, republiku, pa čak i samu Jugoslaviju. Da, i SFRJ je zapravo bila DPZ! I nemoj posle da je neko rekao da iz marksizma nismo naučili ništa. Da ne bude zabune, nastave marksizma su se sastojale upravo iz ovog gradiva, iz poznavanja JSSN-a, jer nije se taj predmet zvao samo Marksizam. To mu je bio popularan naziv. Predmet se zvao Marksizam i društveno samoupravljanje od čega je oko 99,99% gradiva otpadalo na ovo iz drugog dela naziva. Marksizam, odnosno istoriju filozofije 19. i 20. veka smo imali, ali tek u 4. godini USRO. I na faksu smo imali dve godine tog istog predmeta plus naravno dve prve godine ONO i DSZ. A koga je zakačila i Pravno-birotehnička, taj je imao i Osnove organizacije udruženog rada. Neke od ovih skraćenica su preživele kao što je na primer MZ (mesna zajednica). Ovo je najniža jedinica DPZ i danas znamo da postoji samo zato što je neka studentkinja pobedila na izborima u nekoj MZ, a to su izbori koji se inače ne održavaju i ne sprovode nego samo oni koji su na čelu opštine imenuju predsednika MZ. U socijalizmu su ti delatnici dobijali i lične dohotke ili neke dopune na lične dohotke, a u današnjem sistemu ne dobijaju ništa zvanično, ali moraju da idu na mitinge SNS-a za sendvič i dnevnicu ili naprosto dobijaju neki ekstra prihod kako bi istiha podržavali Stranku.
E sad stižemo do SIZ-a! Samoupravna interesna zajednica koja je iznad sebe imala OSIZ. Dragi vršnjaci, đaci, sećate li se šta su bili sizovi?
To je bio možda najgenijalniji izum JSSN-a jer je zapravo predstavljao ono što bi se u normalnom jeziku zvalo: fond, zavod, služba, budžetska ustanova, sistem finansiranja javnih usluga. Recimo: zdravstvo je imalo svoje SIZ-ove, školstvo svoje, kultura svoje, stambena izgradnja svoje, dečja zaštita svoje.

Formalna ideja bila je da radnici, preduzeća i korisnici sami udružuju sredstva za zajedničke potrebe.

Praktično, ako si plaćao doprinose za zdravstvo ili školstvo, vrlo je verovatno da je novac prolazio kroz neki SIZ. Dakle: SIZ za zdravstvo ≈ današnji fond zdravstvenog osiguranja; SIZ za obrazovanje ≈ kombinacija ministarstva i fonda za obrazovanje.

Naravno, u JSSN-u to nije moglo tako da se kaže. Moralo je da bude: Samoupravna interesna zajednica za zdravstvenu zaštitu radnih ljudi i građana… što je već samo po sebi mali roman. A OSIZ je bio niži organizacioni nivo istog sistema. Zanimljivo je da su se ljudi tada često sprdali sa SIZ-ovima, jer je postojala izreka: “Svi su u SIZ-u.” što je moglo da znači i da je neko u nekoj ustanovi i da je ceo sistem postao jedna ogromna birokratska mreža. I onda se čudite što je Slobodan Milošević isplivao na krilima nečega što se zvalo ABR iliti Antibirokratska revolucija! I on je bio revolucionar, da! A bio je i stari komunistički kadrovik pa je i sam obožavao skraćenice koje su krunisane JUL-om. I da, ako se dobro sećam, mnogi ljudi ni tada nisu umeli da objasne šta je tačno SIZ, ali su svi znali da od njega zavisi zdravstvo, školstvo ili stan. Ali svi smo iz tog Marksizma i socijalističkog samoupravljanja imali ocene adekvatne poznavanju ostalih predmeta. Ko je bio odličan, iz Marksizma je imao 5, ko je bio vrlo dobar imao je 4 i tako redom…

Ali nije JSSN bio samo obična sprdnja jer je imao SDK! SDK je bila veoma stvarna i veoma moćna institucija.

SDK = Služba društvenog knjigovodstva

Najkraće rečeno, bila je kombinacija: današnjeg platnog prometa, Narodne banke, Poreske uprave, APR-a,  finansijske inspekcije.

Drugim rečima, skoro nijedan dinar nije mogao da prođe a da ga SDK ne vidi. Firma nije imala račun u banci kao danas. Račun je praktično vodila SDK. Kad jedna firma plaća drugoj nalog ide u SDK, SDK proverava sredstva, SDK izvršava prenos, SDK evidentira transakciju. Zbog toga je država imala gotovo potpun uvid u poslovanje svih preduzeća. Mnogi ekonomisti i danas tvrde da je tadašnja SDK bila jedna od najefikasnijih finansijskih kontrolnih institucija u Evropi.

Posle raspada SFRJ njene funkcije su razbijene između: Narodne banke, Zavoda za obračun i plaćanja (ZOP), Uprave za javna plaćanja, Poreske uprave, poslovnih banaka, APR-a. SDK – Služba društvenog knjigovodstva; jedna od retkih samoupravnih skraćenica iza koje se krila institucija čiju funkciju i danas nije lako objasniti jednom rečju.

A seća li se neko šta je bio SZP?

SZP (Sredstva zajedničke potrošnje) predstavljala su jedan od tipičnih pojmova samoupravnog novogovora. Najjednostavnije prevedeno na današnji jezik, radilo se o delu novca koji se izdvajao za zajedničke društvene potrebe kao što su zdravstvo, školstvo, dečja zaštita, penzije, kultura, stanogradnja i druge delatnosti koje su se finansirale preko različitih fondova i samoupravnih interesnih zajednica. Danas bismo to uglavnom nazvali doprinosima, javnim fondovima ili delom javne potrošnje. Međutim, u jeziku socijalističkog samoupravljanja nije se govorilo da država uzima deo plate za javne potrebe, nego da se iz dohotka izdvajaju sredstva zajedničke potrošnje. Kao i u slučaju ličnog dohotka, minulog rada, društvene svojine i udruženog rada, promena naziva nije bila samo terminološka nego i ideološka. Sama formulacija sugerisala je da niko nikome ništa ne oduzima, nego da društvo zajednički raspolaže sredstvima koja je zajednički stvorilo. Upravo zato su sredstva zajedničke potrošnje mnogo bolji primer samoupravnog novogovora od mnogih čuvenih skraćenica poput OOUR-a, SOUR-a ili SIZ-a, jer se iza njih ne krije samo birokratski naziv nego pokušaj da se na drugačiji način opiše i razume stvarnost.

Međutim, tom sistemu koji se praktično zasnivao na JSSN-u a ne obrnuto, nema kraja. Šta je onda USIZ?

USIZ (Udružena samoupravna interesna zajednica) bio je logičan nastavak razvoja samoupravnog sistema i još jedan dokaz da nijedna skraćenica nije bila toliko duga da se ne može produžiti. Ako je SIZ bila samoupravna interesna zajednica, onda je bilo sasvim prirodno da više SIZ-ova obrazuje USIZ. Drugim rečima, kada je samoupravljanje procenilo da samoupravna interesna zajednica sama po sebi nije dovoljno samoupravna, nastala je udružena samoupravna interesna zajednica. U normalnom jeziku radilo se uglavnom o višem nivou organizovanja i finansiranja različitih društvenih delatnosti, odnosno o svojevrsnom savezu ili zajednici više postojećih SIZ-ova. Današnjem čitaocu nije lako da razume zašto je za takvu ustanovu bio potreban poseban naziv, ali upravo u tome i jeste draž JSSN-a. Dok bi običan jezik govorio o savezu fondova, zajedničkoj ustanovi ili krovnoj organizaciji, samoupravni novogovor je i tu pronašao priliku da stvori novu skraćenicu. Tako je nastao USIZ, pojam koji zvuči kao šifra za vojni projekat ili oznaka za novu vrstu rakete, a zapravo je označavao još jedan nivo u složenom sistemu finansiranja zdravstva, školstva, kulture i drugih društvenih potreba. Ako se danas teško razlikuju OOUR, RO, SOUR, SIZ, RSIZ i USIZ, ne treba zbog toga imati grižu savesti. Mnogi građani socijalističke Jugoslavije koristili su te izraze čitav život, a da ih nikada nisu uspeli pouzdano razlikovati.

U suštini, kad malo obratimo pažnju na ovaj novogovor, primetićemo da zapravo sve vreme operišemo nekim pojmovima iz ekonomije. Tako je i sad jer čak se iza svega kriju zdravstvo, kultura, prosveta, školstvo, uvek se svodi na ekonomiju, što je i logično jer samoupravljanje je bilo ekonomski model, a jezik je nasledila od globalnih trendova 20. veka i od Partije. Tako stižemo i do mog omiljenog termina iz JSSN-a a to je minuli rad. Za razliku od ličnog dohotka, minuli rad nije imao skraćenicu. A minuli rad je bio staž. Samoupravna demokratija nije volela da se stvari nazivaju pravim imenom pa je tako i siroti staž morao najpre da mine.

Dosta je bilo o ovoj temi. Započinjem obustavu rada! To je jedan termin za kraj priče o JSSN-u. Obustava rada je bila neprijatan kuriozitet samoupravnog socijalizma i nešto čemu su ourci pribegavali samo u najekstremnijim situacijama. Reč je naravno o štrajkovima i bili su izuzetno neugodni po legitimitet samoupravnog društva, ali se na njih nije odgovaralo silom, nego se pokušavalo što brže pronaći rešenje kako bi se štrajk okončao. S eskalacijom krize, u posljednjim godinama SFRJ, štrajkovi postaju sve manje uspešni u ostvarivanju zahteva.

Za Mitoman Pavle Ćosić juna 2026. godine