Радећи на Речнику синонима, наш лингвиста и лексикограф Павле Ћосић приметио је одступања у именовању људи по позитивним и по негативним особинама. Ово се највише огледа кроз глупост и… видите… немамо ни одговарајући пандан за глупост. Није паметност. Морало би умност на пример, али то је сувише књишки, или генијалност што је првише експресивно или кликераштво што је опет префишe колоквијално, жаргонски. Ово је нарочито било занимљиво новинарима који су похитали да на основу овог податка извуку закључак да то нешто говори о нашем народу. Међутим, укратко, тако је у свим језицима света! У неким нама суседним и блиским, ситуација је по том питању чак и гора. Kао и обично, узећемо енглески за пример.
Најпре да издвојимо из Српског речника синонима (Kорнет и Прометеј 2019.) одредницу глупан, а затим ћемо пренети објашњење самог Ћосића о овом феномену.
глу̀пан м глупак, балван, будала, тикван, пањ, дудук, шупљоглавац, мајмун, магарац, клада, цепаница, идиот, имбецил, дебил, морон, тиква, празноглавац, клипета, зевзек, орангутан, телац, сом, ован, празна глава, волина, гимпл – колокв: тутумрак., коњ, глупавко, топузина, крелац, блесавко, звекан, топуз, креле, билмез, тупсон, тупавко, клипан, тупавац, празноглавко, шмокљан, блента, тупоглавац, тупан, токмак, тупика, незнајша, празноглавић, клокан, мамлаз, завезанко, безјак, склата, хахар, матун, норац, болван, глупоња, ћутук, буздо, цукун, дедак, тутлек, теле, ђилкош, лишина, шемпија, мазгов, тулуман, тукац, мућурла, ћалов, бленто, ћук, клебецан, блуна, ћуран, цокула, лајбек, тумплек, зукван, кретенчина, безвезњак, блекан, бенавко, буква, глупандер, блесан, будалаш, глуперда, букван, слабоумник, буздован, будалетина, трупац, ћускија, глупчина, бедак, бена, цопина, вол, наивчина, неразумник, шамшула, блентавац, жарг: тукан, везиста, дилајла, тука, пацијент, калибар, дилеја, бесмртник, монешко, мона, симплекс, болид, паметњаковић ирон., глупачина експр., норц арх. рег., левак арх. фам., шашавац еуф. фам., слеп код здравих очију изр., завезана врећа изр., глуп као топ изр., глупи август изр., тврда глава изр. – уп. луда, шепртља фам. – сл: наивац еуф., шашавко еуф. фам., лудак нар.
А сад, да видимо како изгледа одредница за пематног човека. Занимљиво је колико се људи одмах ухвати за реч паметњаковић из прве, а то је и логично јер је супротно од глуп – паметан. Али паметњаковић није паметан него онај ко се прави паметан, што значи да је заправо само још један од бројних синонима за гупана. То је ироничан назив за паметног човека, а исту ћемо паралелу наћи и у другим језицима. Уосталом, кад би такве именице било, она би имала облик паметанко или памѐта̅н, мада има паметник, али и то је ретко и књишки. Не би имала суфикс -ић који се обично користи за хипокористике и деминутиве.
кликѐра̅ш м (паметан човек) коколв. в. памет кликер фам., ум фиг., паметник рет., мозак фиг., геније експр., генијалац експр., велики ум изр. експр., паметница фам., пчелица фам., лумен фиг., муња фиг. фам., вијугаш фам., махер жарг., Ајншатајн фам. експр., интелектуална громада изр. експр., мудрица жарг., кефало жарг., бистрић жарг., умник арх., жаруљица фам. хрв. – уп. мудрац, енциклопедиста и паметан
Као што видимо, нема ниједне да тако кажемо основне речи за паметног човека. Већ прва је из регистра колоквијалног говора (кликер, кликераш).
Ово правило, међутим, не важи за придеве. Под паметан има сасвим завидан број синонима, готово исто као и за глуп и чак су из подједнако распоређених регистара.
паметан прид. интелигентан, бистар, виспрен, оштроуман, промућуран, разуман, проницљив, оштровидан, уман, мислећи, јасновид, разборит, резонски, луцидан, мозговит, високоуман – изр:
који има даску у глави, који има кликер/ кефало – експр. генијалан, ингениозан,
препаметан – рег. фифик, дотупаван, проницав – уп. сналажљив 1., даровит, вичан,
инвентиван паметник м в. кликераш
Ако се осврнемо на енглески, видећемо да је ситуација скроо истоветна, а по именицу која се односи за паметног човека чак и гора јер енглеске бележи мање колоквијалних и жаргонских речи за њега.
Za glupana u engleskom jako puno sinonima, od kojih najosnovniji i bez etikete: idiot, fool, moron, imbecile, dumbass, nitwit, cretin, jerk, dope, twit… dok za onoga koji je kod nas nazvan klikerašom kao prvom mogućom zamenom za pametnog čoveka, u engleskom: Ne postoji neutralna svakodnevna reč (isto kao u srpskom), te se to u engleskom, opet isto kao u srpskom deli u kategorije:
a) књишки/формално
intellectual – previše sociološko
thinker – opisno, ne evaluativno
sage – arhaično
scholar – status, ne pamet
б) колоквијално/неформално
brain – kao srp. mozak (retko i stilizovano)
bright mind – opis, ne imenica
sharp one – opisno
в) технички-парцијално
genius – екстремно
expert – знање, не интелигиција (на српском нисмо ни навели стручњак као потенцијални синоним)
nerd – социјално обојено (опет штребер на српском није ни разматран, али то је због другачије концепције речника)
д) иронично или двосмислено
wise guy – (ово би одговарало нашем паметњаковићу, с тим што у енглеском садржи и елементе претње)
smartass – (такође слично паметњаковићу)
Практично пресликана ситуација је у француском, немачком, шпанском, руском, италјанском па и кинеском (мандаринском)
Сам аутор то образлаже на следећи начин:
Овде је најважнији је друштвени слој. Општедруштвени слој који је цивилизацијска тековина и оно на чему се темеље сва савремена друштва. Без разлике у целом свету, а управо је овај пример и њему слични доказ да је тако.
Друштвени слој каже да је памет опасна етикета.
У свакодневној комуникацији није друштвено безбедно некога трајно прогласити паметним.
Зашто? Ако кажеш „он је паметан“ → то је процена, али ако имаш именицу паметник или паметњак (иначе са становишта творбе, сасвим очекиване именице од придева паметан)→ то звучи као стабилна, стална и непроменљива друштвена категорија.
А друштва воле да санкционишу девијацију али зазиру од позитивне хијерархије која није институционализована. Због гога је глупан дозвољена стигматизација док је паметан (као именица) имплицитна претња егалитарности. Другим речима, глупост се може јавно именовати, памет мора да се доказује изнова.
Други важан слој је језички и он је заправо кључан за све ове случајеве (не само за особину глупог и паметног, слично важи и за спретног и неспретнот, за јаког и слабог….
Језички слој: именице носе есенцијализам. Kад направиш именицу за особу, ти кажеш: “то је оно што она ЈЕСТЕ” и зато: глупан → есенцијализује мањак, а паметњаковић → иронизује претварање у есенцију.
Али језици избегавају да: есенцијализују врлину, јер је она: контекстуална, ситуациона, променљива.
Памет данас није исто што и памет сутра.
Зато је остављена у: придевима (паметан, бистар),
описима (човек који размишља),
извођењу (како се понашаш).
Али онда нам остаје да се запитамо откуд онда ипак има речи у неформалном, колоквијалном говору за паметног човека, кликераша. Зато што сам регистар колоквијалног у себи носи и иронију и пролазност. Кад неко и за самог себе каже да је паметан ко пчелица или само да је пчелица или паметница, он тиме имплицитно скреће пажњу на своју тренутну способност расуђивања, а ако то ипак уради изван контекста неке тренутне ситуације, ту би се чак могло говорити о некој друштвеној девијацији. Дакле, парадокс је заправо у томе што се називање нокога паметним кроз именовање и језички и друштвено сматра девијантним, док се именовање глупим сматра прихватљивом стигматизацијом.
Али то ичак не значи да је настрано неком приписати особину паметног човека. Исто као што бисмо рекли: “Ма пусти га, он је глуп”, тако је исто нормално да се сусретнемо са реченицом: “Ипак га се причувај, он је прилично паметан”.