24. 12. 2025. Tekst preuzet sa FB stranice Lažolovac. Oprema Mitoman.org
Sigurno ste svi bez izuzetka naleteli na čuvenu tabelu koja se zove Srpski rodoslov i koja kruži internetom oko deset godina. Tabela je, naravno, izmišljena, ali nije u potpunosti. Ta tabela je očigledno inspirisana izvesnim činjenicama.
Za nas ova priča počinje pitanjem na FB grupi Naš jezik: „Koje osobine pripisujete osobi za koju čujete ili za koju kažete da je kurajber?“ od pre neki dan. Pitanje je samo ovako formulisano. Kolokvijalno i žargonsko značenje ove reči nije bilo upitno sve do pojave ove tabele, koja tu reč, koju inače ne beleži nijedan rečnik osim Rečnika žargona i kolokvijalnog govora Borivoja Gerzića.
Po tom rečniku, kurajber ima dva značenja i znači:
- diletant, danguba, šarlatan
- drčan mladić
Daje se i primer: „…priđem istom onom kurajberu koji mi rastvori čmar cokulom…“ (Primer je iz „Knjige recepata“ Nenada Rackovića).
Na sajtu Vukajlija nailazimo na još neka bliska značenja ove reči, ali i tamo je vremenom postalo najdominantnije ono koje je specijalno za tu priliku izmišljeno za taj navodni Srpski rodoslov i čiji se izvor nigde ne navodi.
Politika u tekstu od 19. 12. 2021. donosi tekst pod nazivom „Od belog orla do belih pčela“, a taj tekst je zapravo novinski izveštaj o predavanju dr Marte Bjeletić (Institut za srpski jezik SANU) „Od belog orla do belih pčela“, održanom u Ogranku SANU u Novom Sadu. U priličnoj meri ono što je tamo napisano jeste istinito, ali ujedno u velikoj meri raskrinkava ovu čuvenu tabelu, koja je svakako poznatija od svakog naučnog rada ili demantija te tabele.
U tom tekstu se navodi da se „beli orao“ javlja kao naziv za najdaljeg pretka, i da se „bele pčele“ koriste za najdalje potomstvo – što se poklapa sa drugim nezavisnim izvorima koji takođe citiraju dr Bjeletić. Niz naziva tipa [I]askurđel/kurđel/kurebal/sukurbal/beli orao[/I] u široj je upotrebi u popularno-naučnim tekstovima i javnim objašnjenjima iste autorke (uz regionalne varijante), što je u skladu s porukom članka da se nazivi razlikuju po podneblju.
Autorka ističe da se ovi nazivi pojavljuju u raznim tekstovima koji se tiču narodnih običaja i naziva za pretke, ali da nigde nije označeno na koje se pretke ovi nazivi tačno odnose. Deo o pčelarskoj terminologiji „bijela pčela“ kao „kulminacija rojenja“ ima potporu u pčelarskim izvorima (postojanje dela Živanovića i terminološka tradicija).
Jedina ozbiljnija „klizavica“, odnosno moguća netačnost u detalju, jeste to što Politika piše da je citat iz „Srpskog rječnika za kovandžije“ iz 1879. godine. Međutim, pčelarski izvori navode da je Živanović prvo delo pod tim naslovom izdavao 1877, a bibliografski tragovi navode i kasnije izdanje (1889), kao i ranije objavljivanje u nastavcima (1877/1879). Dakle, suština može biti tačna, ali godina u članku može biti pojednostavljena ili pogrešno navedena.
No, ova materijalna greška je nebitna u odnosu na svu zbrku koju je napravila ova tabela, koja se pojavila na društvenim mrežama prvi put 2015. godine, nepotpisana i bez navedenog izvora. Ista tabela imala je više grafičkih rešenja i ovo koje vidite samo je jedno od desetak koja su kružila internetom, ali je ovo najuverljivije jer su tu svi srpski nacionalni simboli i svako ko u to želi može da poveruje. Tako je poverovala i sama Politika, skočivši sebi u usta nekoliko godina ranije u tekstu iz 2017. godine:
U tom tekstu su bukvalno nabrojana „muška/ženska kolena“ od 1. do 16. (kurđel, askurđel, kurđup(a), kurlebalo(a), sukurdov(a), surdepač(a), parđupan(a), ožmirkur(a), kurajber(a), sajkatav(a), beli orao / bela pčela).
Problem verodostojnosti je očigledan: u članku nema nijednog izvora. Nema reference na rečnik, etnografski zapis, autora, godinu ni fusnotu — samo tvrdnja i lista. To je tipičan „infotainment“ format (što se vidi i po uvodu „Zato je tu Politika da vas podseti…“).
U praksi to znači sledeće: ovaj tekst jeste dobar dokaz da je tabela medijski viralna, ali nije dokaz da postoji jedinstven standard tipa „svako koleno = tačno jedna reč“. Čak i u komentarima ispod teksta ljudi osporavaju autentičnost i pitaju „iz kojih izvora je prikupljeno“, što je logično pitanje, ali se na njega niko od autora ne osvrće.
Na internetu možemo naići na mali milion tekstova o ovoj tabeli, ali se skoro nijedan ne bavi njenom verodostojnošću. Svima je mnogo zanimljivije to što Srbi imaju toliko naziva za pretke, iako većina njih ne zna ni ko su im čukunbaba i čukundeda, jer stvari stoje upravo suprotno od onoga na šta nas navodi ova tabela.
Srbi su među retkim narodima koji praktično uopšte nemaju svoj rodoslov. To imaju samo retke preživele vlastelinske porodice i njihovi preci, ali treba se podsetiti da je sa dolaskom Osmanlija srpska vlastela desetkovana, te da je nova počela da se stvara tek u 17. veku sa Velikom seobom Srba.
Čak i prof. Marta Bjeletić u izlaganju u SANU započinje izlaganje netačnom tvrdnjom da su Srbi među retkim narodima koji imaju nazive za stare pretke. Tačno je da imaju te nazive, ali oni su proizvoljni (nigde se ne navodi ko je od tih predaka koje koleno), a ujedno su i regionalni i razlikuju se od područja do područja.
Zaključak je da je viralna tabela koja i dalje kruži, i čiju verodostojnost većina ne dovodi u pitanje, klasičan internet-folklor. Tabela pretenduje da postoji jedinstven, zatvoren i numerički tačan sistem („7. koleno = askurđel“, „9. koleno = kurebal“ itd.). Takav sistem ne postoji ni u istorijskim izvorima ni u leksikografiji.
U istu kolonu su ugurani: stvarni, opštepoznati nazivi (otac, deda, pradeda, čukundeda), regionalni i folklorni nazivi (različiti po krajevima), nepotvrđeni ili pogrešno rekonstruisani oblici i čisti „fantomski“ oblici koji ne postoje u rečnicima u toj funkciji. To je kompilacija, a ne tradicija.
Rodna simetrija je izmišljena. Muška i ženska kolona su veštački simetrične (kurđel – kurđela, kurebal – kurebala), dok u stvarnoj upotrebi takva uredna paralelnost ne postoji.
Ovo je klasičan primer: „uzeli smo par egzotičnih reči, dodali brojeve i dobili ‘srpsku drevnu mudrost’“.
Jedan od tipičnih primera prenošenja ove tabele uz navodno objašnjenje se nalazi na sajtu Pismenica koji i inače ume da iznenadi objavljivanjem neproverenih tekstova. A zašto to radi? Ne znamo, ali to se dešava i mnogim drugim našim sajtovima koji za cilj imaju edukaciju.
Ali tu ovoj priči nije kraj. Na sajtu Velike priče, na linku
pojavljuje se i tvrdnja Ante Tomića, sa podnaslovom „Kako je Ante Tomić otkrio grešku u kvizu ‘Uhvati zeca’ autora Predraga J. Markovića i ko nam je uopšte smestio kurajbera?“
Iako Ante Tomić u više navrata kaže da nikad ne gleda TV kvizove, da ih ne prati i da ih čak poistovećuje sa rijalitijima, on navodi sledeće: „Eto, čak se i legendarnom pobedniku ‘Kviskoteke’ i autoru našeg kviza ‘Uhvati zeca’ potkrala greška. Možda i to govori o tome koliko se neki mitovi lako uvreže, ali od nekoliko desetina hiljada ljudi koji su odigrali vikend-specijal kviza od 26. i 27. avgusta 2024. godine, samo je saradnik Velikih priča Ante Tomić digao glas.“
„Kurajber nije srpsko ime pretka u četrnaestom kolenu. Ta imena divno zvuče, ali su, nažalost, izmišljena, plod obijesne kafanske zajebancije Brane Crnčevića“, napisao je Ante Tomić u poruci.
I sam Predrag Marković je priznao grešku i otpisao Anti Tomiću, završivši pismo rečenicom: „Slobodno se javi, ako primetiš još nešto.“
Ipak, ostaje nam da se pitamo da li bi Predrag Marković reagovao da je njegovu grešku primetio neki običan čitalac, a ne jedan od najpoznatijih i najcenjenijih hrvatskih pisaca današnjice, pošto se za ovih desetak godina nijednom nije dogodilo da se onaj ko propagira ovu lažnu tabelu javno izvini kada je uhvaćen u laži. Na primer, u pomenutom članku iz Politike (onom prvom) u komentarima se na više mesta postavlja pitanje izvora ove tabele, ali niko nikad u redakciji nije našao za shodno da čitaocima na to pitanje odgovori.
