Na crtežu vidimo prikazanu učiteljicu koja dobronamerno savetuje decu kako da se lepo izražavaju. Ovo je jedan od najčešćih saveta koji se udeljuje deci uzrasta od 10 do 11 godina, što odgovara 3. ili 4. razredu osnovne škole.
Molimo vas da na kraju ovog testa ostavite komentar. Svi komentari koji budu napisani će biti objavljeni, a na vama je da odgovorite šta mislite o ovom testu. Ne morate navesti svoju tačnu i-mejl adresu, možete uneti bilo koju jer je komentarisanje anonimno. Takođe, da biste ostavili komentar ne morate biti registrovani.
Ova illustracija ujedno služi i kao test ličnosti. Zavisno od toga za koga ste se u ovoj situaciju opredelili, to puno govori o vašoj ličnosti
Učiteljica izgovara tačno ovo: “Ne kaže se mrzim nego ne volim”. Ona po svoj prilici ovo izgovara ispravljajući nekoga ko je pre toga rekao da nešto mrzi. U savremenom školstvu, vaspitanju i obrazovanju glagol mrzeti se smatra neprikladnim, neuljudnim i u skladu sa ideologijom političke korektnosti i temeljom govora mržnje. Zbog toga se savetuje da deca govore ne volim umesto mrzim. Učiteljica se, dakle, pridržava uputstava koje je dobila kao pedagog dok se i ona sama školovala po najsavremenijim metodama i verovatno je diplomu stekla na Filološkom fakultetu u Beogradu.
No, tu je i jedan nestašni dečak u plavoj majici koji svom drugaru u crvenoj majici šapuće tačno ovo: “Najviše ne volim ovu debelu učiteljicu”. Kao što vidimo na slici, dečak u crvenoj majici se zacrveneo od stida kad je to čuo, dok je devojčici koja sedi ispred njih ovo što je rekao vrlo simpatično. Moguće da je baš ona rekla da nešto mrzi i da je na ovaj način dečak stao u njenu odbranu. Ali bez obzira na simpatije koje je dečak stekao kod devojčice, on se svakako izrazio veoma bezobrazno i drsko pritom je nazvavši debelom, a to je nešto što u savremenom urbanom rečniku te iste političke korektnosti i ne postoji kao pridev ako se odnosi na ljude. Jer svinje su debele, a ne ljudi i knjige. Učiteljica nije mogla da ga čuje, ali su ga čula deca. Tačnije, čuli su ga samo njih dvoje. Nismo sigurni da je želeo da ga čuje i devojčica jer se obraća drugu iz klupe.
No, da li je savet da baš uvek treba ne volim umesto mrzim adekvatan? Šta ako nam je neko zaista naneo veliko zlo? Na primer, ako nam je ubio oba roditelja. Da li je prikladno reći da tu osobu ne volimo ili je to možda suviše blago?
Rešenje testa ličnosti
Kakogod, pitanje u testu glasi: Da li ste na strani učiteljice ili učenika u plavoj majici?
Radi se o testu koji su sastavili naučni saradnici pri Institutu za lingvistiku i moderaciju govora pri univerzitetu Harvard u Prinstonu (SAD).
Oni su došli do sledećih rezultata:
Rezultati
Ukoliko ste se opredelili za učiteljicu, to znači, makar po rezultatima istraživanja naučnika i saradnika pri Institutu za lingvistiku i moderaciju govora pri univerzitetu Harvard u Prinstonu (SAD), a treba reći i da to nije onaj poznati Harvard, fakultet koji se takođe nalazi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali u gradu Kembridžu u SAD (osnovan 1636) u saveznoj državi Masačusets i koji nema nikakve veze sa još poznatijim britanskim univerzitetom Kembridž u istoimenom gradu. Ne, to su tri sasvim različita univerziteta koje ljudi često brkaju.
Ali nije to sad bitno. Nas ovde zanimaju rezultati testa koji vas svakako zanimaju čim ste dovde stigli. A možda će vas odgovori malo razočarati. Naime, naučnici sa ovog univerziteta nisu došli do definitivnog odgovora na ovo pitanje, a do toga je došlo najvećim delom zbog toga što ovo istraživanje zapravo nikada nije ni sprovedeno nego je samo izmišljeno za potrebe ovoga testa.
Svejedno, nekakve, kakve-takve rezultate ipak znamo na osnovu iskustva i istraživanja koje su sproveli istraživači sa univerziteta SOKOJ u Sopotu u Poljskoj, a po tim rezultatima ispada da: Svi oni koji su se priklonili učiteljici su fini ljudi bez kompleksa i mana i vole da pametuju i prave se pametni.
S druge strane, oni koji su se priklonili učeniku u plavoj majici, Svi oni su bezobrazni i neotesani ljudi bez elementarnog kućnog vaspitanja, ali ne vole da pametuju i prave se pametni.
Ali tu nije kraj ovoga teksta i testa. Za kraj ćemo vam iskopirati još malo nasumice izabranog teksta sa interneta, čisto da biste se teže ovde snašli:
Nastavak teksta o testu nalazi se ispod ovog podnaslova
Lažna vest je medijski izveštaj koji u sebi sadrži nedvosmisleno pogrešne tvrdnje, odnosno informacije koje ne odgovaraju činjenicama i kojima se svesno dezinformiše javnost. Lažna vest uglavnom cilja na to da probudi emocije čitalaca, te se često odnosi na “vruće” teme i pitanja o kojima se vodi intenzivna javna debata, o kojima ljudi imaju snažne stavove i podeljena mišljenja. No, ovo nije deo tog teksta nego je tu uletelo slučajno sa interneta.
Ukoliko ste se, pak, odlučili da ne podržite nikoga i kliknuli pod C, to znači da ne podržavate ni učiteljicu ni dečaka nego da zauzimate neutralan stav, da nemate nikakvo mišljenje o ovoj situaciji. To znači da su Svi oni koji su tako odgovorili neodlučni ljudi bez skloni konformizmu, da nemaju naročito mišljenje ni o čemu na ovom svetu nego da se uvek opredeljuju za lažni kompromis. Ljudi koji ne podržavaju nikoga u ovoj situaciji se obično karakterišu kao beskičmenjaci i ljudi koji sami sa sobom sklapaju moralne stavove i uvek se priklanjaju nikome jer im je tako najlakše. Takođe, takvi ljudi izbegavaju sukobe iz straha da će ostati bez životnih privilegija i obično glasaju za stranku na vlasti. Tako bar kažu rezultati istraživanja.
Ima i onih koji su na srani devojčice koja se okrenula i zaljubljeno pogledala u dečaka u plavoj majici. Prema rezultatima ovog istraživanja, radi se o pravičnim ljudima koji dobro procenjuju realnost, analitični su, moralno ispravni, empatični i hrabri. To su svi oni koji su odgovorili pod D.
Lažna vijest ne mora biti bazirana isključivo na lažnoj informaciji, već samo jedan njen dio može biti izmišljen, dok je ostatak sadržaja tačan ili činjenično neutralan. Time se povećava i šansa da čitaoci povjeruju u lažnu informaciju. Iako ne postoji recept za prepoznavanje lažnih vijesti, postoje određeni znaci koji vam mogu ukazati na to da bi informacija koja je došla do vas mogla biti pogrešna, poput činjenice da je objavljena na anonimnom portalu.
Opširnije o lažnim vestima
2. Dezinformacija
Dezinformacija je medijska manipulacija koja se zasniva na činjenicama, ali ih pogrešno predstavlja, tj. sadrži “miks” činjenica i netačnih informacija ili poluistina. Dezinformacija se može smatrati blažim oblikom lažnih vijesti, a u nekim slučajevima je rezultat nepreciznog ili nepotpunog prenošenja vijesti, što rezultira nenamjernim dezinformisanjem. Ovaj vid pogrešnog informisanja često se prepliće sa neprovjerenim informacijama, spinom, manipulacijom činjenicama, pristrasnim izvještavanjem i ostalim oblicima manipulacija.
Opširnije o dezinformacijama
3. Manipulacija činjenicama
Pod manipulacijom činjenicama podrazumijevamo medijski izvještaj koji činjenice tumači na obmanjujući način. Ovi izvještaji uglavnom koriste tačne informacije za izvođenje netačnih zaključaka ili tvrdnji, čime se nastoji usmjeriti čitatelje/ke ka pogrešnim zaključcima u odnosu na stvarno značenje informacije koja se prenosi. Poput lažnih vijesti, manipulisanje činjenicama se ne pojavljuje slučajno – ono je najčešće rezultat svjesne namjere da se na provjerenim informacijama izgradi neprovjerena ili neistinita priča, mada može biti i rezultat nepoznavanja materije o kojoj se piše.
Opširnije o manipulaciji činjenicama
4. Spin
Jedna od definicija kaže da je spin propagandna aktivnost kojom političke partije pokušavaju u javnosti i medijima predstaviti sve što rade u pozitivnom svjetlu. Iako spin nije samo politička kategorija, u politici se najviše koristi da se umanji ili promijeni negativan odnos javnosti prema dešavanju, osobi, instituciji i sl. Spin u sebi uglavnom sadrži dio ili cijelu informaciju čije efekte neko želi da umanji ili poništi, bez prevelikog davanja značaja tome, te na to doda informacije koje mijenjaju sliku stanja o toj informaciji, kako bi se fokus prebacio na nekoga ili nešto drugo.
Za kraj, još jedna ilustracija, samo što je ova neuspela, ali i ona bi mogla biti uspešna ukoliko biste dopisali tekst u prazne stripovske oblačiće.
Izvolite pa pokažite svoju inventivnost. Onaj ko upiše najzanimljiviji teks u ove oblačiće osvojiće niz vrednih nagrada od kojih će jedna biti mogućnost večerivanja sa nekim od autora Mitomana po sopstvenom izboru. Naravno, o vašem trošku.
