Pred nama je pregršt primera, tvrdnji, odnosno izmišljenih i nepostojećih pravila u srpskom jeziku. Njih nazivamo zabludama jer su kao i sve druge zablude široko raširena mišljenja o nečemu što je pogrešno. Međutim, na ovim ilustrovanim prikazima se nalazi i poneka tačna tvrdnja koja samo ima formu jezičke zablude. Na vama je da sami proverite šta je od ovih tvrdnji tačno a šta ne. Ličnosti koje su navedene kao one koje su ta izmišljena ili tačna pravila izmislile su zapravo oni od kojih smo za njih prvi put saznali. Kada god nekoga od njih pitate gde su za to čuli, oni nikada ne navode izvor niti umeju da ga nađu. U najboljem slučaju kažu da su tako učili u školi. Među ovim primerima nema i onih najčešćih (kao ono za zadnji i poslednji, za po meni i po mom mišljenju i ono da ljudi ne mogu da se slažu nego samo da budu saglasni ili da je pogrešno još uvek zato što je to pleonazam ili najveći biser među njima da se ne može reći na telefonu ili na televiziji), iz razloga što su takvi primeri odavno prežvakani, proverivi na internetu i zato što se nalaze u gotovo svim jezičkim priručnicima, kao i u knjigu Jezičke nedoumice – Zablude i mitovi Pavla Ćosića. Ovde su samo oni noviji, svežiji, od kojih za većinu verovatno niste ni čuli.
(Besmislena tvrdnja koja se već decenijama provlači kroz školstvo. Ne znamo ko je autor ove zablude, ali samo znamo da ta tvrdnja nema uporište ni u jednom priručniku, udžbeniku, savetniku, nišemu i da se radi samo o još jednom nepisanom pravilu koje ima za cilj da maltretira učenike, dovodi ih u zabludu i podiže autoritet nastavnika.
(Još jedno tipično pozivanje za školu kao izvor, a ne na pravi izvor koji bi se mogao naći u nekoj gramatici, udžbeniku, priručniku i iza koga stoje autori i urednici. Primer agresivnog nametanja pravila na temelju pogrešno usvojenog iskaza u školi)
(Ovaj biser zaista ponavlja jedna profesorka srpskog svojim učenicima u jednoj jagodinskoj osnovnoj školi. Nema sumnje da je pravilo ekskluzivno njeno budući da se nigde drugde ne spominje. Sam fenomen su zabeležila sama deca jer im je bilo smešno, a onda su preneli najpre roditeljima pa zatim i drugim nastavnicima da bi kad se vratilo do ove profesorke ona izjavila da su je tako učili u školi…
(Pravilo se pripisuje Mariji Viktoriji Živanović, ali je prilično rašireno i nastalo usled neproveravanja i odsustva potrebe za navođenjem izvora. Konkretno, ovde se radi o nerazlikovanju deminutiva i hipokoristika čiji su oblici najčešće isti, ali ne i uvek.
(Ne dajemo ovde obrazloženje za svaku pojedinačnu zabludu, ali ovde je potreban komentar da se očito radi o nekom ko je ovo izrekao potpuno bez ikakve provere, ali uz očito pojačanu potrebu da bude duhovit. Na vama je da proverite zašto nije u pravu)
(Zvuči uverljivo, zar ne? Tačno, ali hajde da proverimo da li je Jovana Prokić i njena stranica SRPSKI SVUDA u pravu. Da li je ona proveravala ovu tvrdnju pre nego što je izrekla ili je ovo rekla na osnovu neke svoje pretpostavke?)
(I ovo traži neko objašnjenje. Dobro ste pročitali, ali zaista se dešava da ljudi iz silne potrebe da nas nečemu nauče i istaknu se u svom znanju kažu i nešto ovako besmisleno).
(Sve piše u objašnjenju. Ova knjiga u izdanju Prometeja prepuna je ovakvih izjava pa se tako iz nje moglo napraviti oko 5000 ovakvih ilustracija. Ovo je samo jedna nasumična za primer.
(Nismo sigurani da je ovo Danijel Ćivanović zaista izgovorio pošto je izvor stigao u vidu informacije na grupi Naš jezik na Fejsbuku, ali svejedno navodimo ovo kao čest primer zablude da se prilog daleko ne može upotrebiti u značenju veoma.
(Nema tu šta posebno da se doda. Stara zabluda da se aparati ne pale i ne gase nego isključuju, ali ovde imamo i dodatni momenat. Za nju je pravilno i rerna i lerna, ali to je ne sprečava da popuje oko jezičkih pitanja.
Usput objašnjenje kako je su glagoli ugasiti, gasiti i upaliti, paliti proširili začenja. Preko vatre koja se palila i gasila, pa se to prenelo na lampe na naftu, špiritus i slično, pa na obične elektirčne sijalice i tako redom do svih kućnih aparata. U jeziku sasvim normalna pojava, ali za one koji ne priznaju višeznačnost reči je neprihvatljivo.
(Još jedna izmišljena i nepostojeća zabluda koja je nastala iz šaljivih razloga kao strukturalno oblikovano pravilo)
(Još jedan primer Milana Obradovića iz knjige “Prečnik stranim rečima i izrazima”, knjige koju treba da ima svako domaćinstvo jer je nepresušan izvor zabave)
(Ovaj apsurd od poplave neznanja i nepoznavanja maternjeg jezika je izrekla jedna influenserka želeći da naglasi da je postala toliko uticajna da su joj postali potrebni telohranitelji)
(Ovo je ilustrovana verzija česte tvrdnje da se ne može reći na današnji dan jer je današnji dan samo onaj koji je baš danas)
(Još jedno nepisano pravilo koje u pisanom obliku ne postoji jer nije tačno)
(Još jedno nepisano pravilo koje u pisanom obliku ne postoji jer nije tačno)
(I još jedno nepisano pravilo koje u stvarnosti ne postoji. Ovo je bi zapravo bili stilski saveti za decu do petog razreda osnovne škole, ali ih učitelji često izgovaraju kao pravilo pa se onda kao takva urežu ljudima do kraja života.
(Da ne bude zabune, ovo je parodija Marka Kona na formu kako se jezičke zablude šire, ali nije isključeno da pojedini autoriteti i ovo tvrde i to baš ovim rečima)
(Da se ne ovom mestu podsetimo da na ovom spisku nisu nužno sve same zablude. Ovo je proverivo, a možete do zaključka doći i praveći analogiju sa sličnim glagolima)
(Ovo spada u one jezičke zablude koje su izmislili članovi grupe Naš jezik iz šale. U stvarnosti postoji, ali bi moglo postojati ukoliko bi ga neko ozbiljno shvatio i plasirao)
(Ova stranica je izuzetno popularna na Instagramu i ima neobično mnogo pratilaca. U stvarnosti je ova stranica jako opasna jer se nikada ne poziva na stvarne izvore, često daje netačne informacije i zaista se služi metodama ukidanja komentara, blokiranjem članova i agresivnim predstavljanjem u javnosti uz nipodaštavanje autoriteta radi sticanja sopstvenog. Na ovoj stranici se za tvrdnje koje se iznose takođe nikada ne navodi izvor. Ovu stranicu naročito voli da promoviše N1, bez ikakve ograde, a često i on sam ne dozvoljava kritičke komentare na tekstove koji se tiču DDP-a. Ne možemo da tvrdimo, ali s obzirom na to kako kod nas stvari funkcionišu, verovatno je da je Aleksndra Obradović bliska tim krugovima)
Ovako kako piše u strip-oblačiću se doslovno kaže u pesmi na ovom linku gde možete čuti ceo tekst. Autorka Dunja Petrović ovde tvrdi da se ne može ni ići na piucu ni biti na pici, pa tako ni na ručku, jer bi to onda značilo da bismo se popeli na sto i izgazili svu tu hranu i piće. U drugoj strofi ove pesme ona kaže da tako ipak može u žargonu, ali samo u žargonu. Najpre, verovatno je htela da kaže razgovorno, kolokvijalno, ali netačno je sve što ona tu kaže. Iz toga sledi da ne možemo ići ni na fakultet, ni na film ni na balet ni na šta jer bi to onda značilo da moramo da se popnemo na te zgrade. Oko upotrebe priloga NA i U se često vode polemike (tu spada i čuvena tvrdnja da ne može NA TELEFONU i NA TELEVIZIJI), ali oni koji to tvrde po pravilu ne proveravaju složenost upotrebe ovih predloga. U najvećem broju slučajeva ni NA ne znači bukvalno NA NEČEMU, a ni U ne znači U NEČEMU). Uostalom, i sami to možete shvatiti kao vežbu. Preispitajte se oko ovih predloga i zapitajte se zašto se kaže U BEOGRADU ali i NA NOVOM BEOGRADU. Srećom, tekst ove pesme je toliko konfuzan da je teško razumljiv pa će malo ko shvatiti šta je autorka htela da kaže.
Inače, možda nije zgorega napomenuti da je producent ove emisije Sergej Ćetković i da u njoj često gostuju njegovi kolege pevači. Probao sam i da stupim u kontakt sa Dunjom Petrović, pa pošto nisam došao do njenog kontakta pitao sam samog Sergeja Ćetkovića koji je, nakon što mi je rekao zašto ga zovem, rekao da se oseća kao na optuženičkoj klupi. Rekao sam mu da nema razloga tako da se oseća jer je on samo angažovao za scenaristu osobu za koju nije mogao znati da se u jezik jako slabo razume i zamolio sam ga da mi da njen kontakt, nadajući se i-mejlu, ali on mi je opet dao samo njen broj telefona. Pozvao sam i nju u nadi da će mi ona dati i-mejl u kome ću joj navesti šta sve nije tačno u onome što ona tvrdi i uputiti je na izvore. Umesto toga, ona mi je samo zakazala nov razgovor preko telefona. Na kraju je nisam ni pozvao jer ne znam šta bismo mi to preko telefona mogli da izgladimo. Mogli bismo samo da se nadjačavamo, ali ne mogu ja njoj preko telefona da dam linkove i isečke iz rečnika, priručnika i udžbenika. Tako ćemo zauvek ostati uskraćeni za informaciju čime se vodila Dunja Petrović pišući scenarije za ove emisije i tekstove za ove songove.
Za kraj ove crtice još par napomena pošto sam i na to nailazio prepričavajući ovaj događaj. Song nije veštačka zamena za srsku reč pesma nego je vrsta pesme, najčešće za decu u vidu prateće muzičke numere u TV emisijama, pozorišnim predstavama i sl. Uostalom, pogledajte u Rečnik stranih reči (Klajn/ŠIpka) pod song. I inače vas savetujemo da što je moguće više koristite rečnike. Mi nažalost još uvek nemamo dobar i merodavan jednojezični besplatni rečnik na internetu, ali valjda ćemo jednog dana imati i to. Zasad imamo samo sajt srpskijezik.com koji je odličan, ali se plaća. Ne mnogo, plaća se 3000 dinara godišnje i preporučujem ga apsolutno svakome. Tamo ćete naći odgovore na mnogo jezičkih pitanja koja vas muče jer sadrži ceo Rečnik srpskog jezika (Matice srpske i SANU), kao i još nekoliko dvojezičnih rečnika, ali i Rječnik srpskog jezika Vuka Karadžića (2. izdanje) i kompletnu gramatiku sa promenom glagolskih, pridevskih, i ostalih promenljivih reči.
(Pravilo Nikole Smolenskog, člana grupe Naš jezik koje je samo njemu razumljivo.
Opet neki trip i pravilo koje je jasno samo onom ko ga je izmislio.
(Ovo i ovako izrečeno “pravilo” je navedena profesorka koja je želela da ostane anonimna izjavala na jednoj televiziji pred ostalim urednicima i novinarima ovako uz značajno podignuti kažiprst. Nova u redakciji, tek završila fakultet i zaposlila se. Ostali u redakciji zanemeli. Nema sumnje da je ona to pravilo izmislila tu i možda baš tom prilikom, ali se postavlja pitanje zašto. Pa zato da bi stekla autoritet kod novih kolega i pokazala da je ona ta koja je ovde došla kao stručnjak za jezik.
(Pokazalo se da ovo pravilo zaista stoji i nije nimalo neosnovano. Upravo ovako ili nešto drugačije izraženo stoji u većini hrvatski jezičkih priručnika. Dakle, ovako zaista jeste, ali po hrvatskoj normi. U sprksoj se zamenice “ukoliko” i “ako” ne razlikuju u značenju.
Primere sakupio i članak obradio Pavle Ćosić
(Ne znamo da li je autor zaista pekar ili se našalio na račun toga što je ovo napisao usred noći, ali ovo je tipičan primer amaterskog gledanja na jezik.
Uzgred, zanimljivo je da bublik na ruskom znači đevrek. Možda mu je i pseudonim)
Na srpskom je razočarEnje, kao i šivEnje. Na hrvatskom je razočarAnje… itd.
(Ovde se radi o jednoj Fejsbuk stranici pod nazivom Jezik i koja bi trebalo da služi da daje jezičke savete. Hrvatska stranica koja se zapravo najviše bavi dokazivanjem kako su srpski i hrvatski temeljno različiti jezici. Ne zna se ko stoji iza nje, ali neko ko sa jezikom očito nema nikakve veze. Na stranu tvrdnja koja nema nikakve veze sa istinom, nego što autor ne ume ni da čita rečnik. On ili ona misli da skraćenica sr. sa Hrvatskog jezičnog portala znači srpski. Znači da ne ume čak ni da koirsti popularan onlajn rečnik. To sr. se odnosi na srednji rod imenice.)
“Naše muke sa članovima koji odbijaju da koriste kvačice”
Ovo je jedna tipična situacija u kojoj se admini jedne javne jezičke grupe traže makar osnovna pravila kao što je korišćenje dijakritičih znakova ukoliko članovi koriste latinicu. Iako se nigde ne navodi ni da je ćirilica obavezna ni da je latinica sporna, redovno se dešava da baš profesori i nastavnici srpskog jezika imaju zamerke na pravila grupe i onda odbijaju da koriste sva slova srpske abecede, najčešće pod izgovorom da žive u inostranstvu.
A kako i zašto dolazi do toga? Da nije zato što se učitelji, nastavnici i profesori po pravilu zapošljavaju preko veze? Jedno istraživanje upravo na FB grupi Profesori srpskog jezika koje je bilo anonimno, pokazalo je da se doslovno nijedan profesor srpskog ni u jednoj školi u Srbiji nije upisao preko veze.
У овом тексту се наводи гомила нетачности и произвољних тврдњи. Чиме је потркрепљено то да може да се иде на ручак и на пиће? По чему може НА ТЕЛЕФОНУ и НА ТЕЛЕВИЗИЈИ? Сви знамо да то не може и тако смо учили још у школи! То су оптепознате ствари и не мора да пише ни у каквим граматикама! Не пише ни у уџбеницима географије да је земља округла јер је то нешто што сви знамо.