Ako ste mislili da holandsko Oranje nema veze sa našim oranjem – ljuto ste se prevarili!

Skoro cela Srbija je uverena da je holandsko Oranje povezano sa engleskim orange (narandžasta) i da je zbog toga nacionalna boja Holandije narandžasta. Zato što zvuči logično i zato što je to najdirektnija asocijacija. Ali nije tako.
Upustimo se u malo etimološko putovanje kroz dinastije i plugove.

Oranje NEMA veze sa narandžom
Holandsko Oranje ne potiče od voća niti od nacionalne nandžaste boje, već od imena dinastije Oranž-Nasau. A ta dinastija je ime dobila po kneževini Orange u južnoj Francuskoj. Ali to ne znači da narandžasta boja kao nacionalna boja fudbalske reprezentacije nema veze sa narandžastom. Ima, ali samo zato što isto zvuči i u francuskoj varijanti oranž (orange) pa i na engleskom Principality of Orange, ali i na holandskom se narandžasta boja kaže upravo oranje kleur. Ali to je samo jadna u nizu slučajnosti koja nas vodi kroz ovaj etimološko-istorijski slalom kretanja.
Još zanimljivije:
Ime tog grada Orange uopšte nije romansko, već vuče poreklo iz antičkog keltskog. Stari Rimljani su to mesto zvali Arausio po keltskom božanstvu reke.
Dakle:
Oranje → Orange → Arausio → ime reke / božanstva
Nema tu nikakve narandže.
Nema nikakve boje.
Ali zato ima oranja, u našem značenju te reči. Da, onog oranja uz pomoć vola ili traktora i pluga. Videćemo i kako.

Pogledajmo imena velikih evropskih rekaArausio, Arno, Ardeš, Argens – sve one imaju isto poreklo.

• Arno (Italija)
• Argens (Francuska)
• Ardèche (Ardeš) (Francuska)
• Aare (Švajcarska)
• Arga (Španija)

Sve ove reke nose imena nastala od praindoevropskog korena *h₂er- = kretati se, teći.
Drugim rečima: ar- = pokret, tok, struja
To je jedan od najstarijih jezičkih slojeva u Evropi. Da ne bude zabune, ovo kretanje nije istog porekla kao Heraklitovo πάντα ῥεῖ (pánta rheî – sve teče) i koje isto znači kretanje, tok, strujanje, vuče koren od drugog PIE korena *srew- koji je takođe prisutan u današnjim jezicima pa od njega dolazi latinsko rivus pa tako i englesko river (na našem reka koja opet nije od tog korena, mada je takođe od praindoevropskog korena samo ne za kretanje nego za strujanje).

3. A sada dolazimo do našeg – ORATI
Srpski glagol orati izgleda čudno jer počinje vokalom – što nije tipično za slovenske reči. Da se prisetimo činjenice da u savremenom srpskom (ako izuzmemo neke veznike, uzvike i kasnije skovane reči tipa azbuka) nema nijedne reči koja pičinje na slovo a, a isto važi i za e, nešto manje za i i u, a za o i ponajmanje, ali to je tako samo zbog predloga o i od od kojih se gradi pozamašan broj reči, najviše glagola, ali ako posmatramo samo imenice i prideve iz reda osnovnih vrsta reči, ima ih veoma malo, a oranje je jedna od njih. 
Ipak, razlog je jednostavan: To je jedna od najstarijih reči u jeziku. I ona dolazi direktno iz praindoevropskog od korena *h₂erh₃- = orati, brazdati, rezati zemlju. Od istog korena imamo:

• latinski arare
• grčki aróō
• slični germanski oblici (pa tako i staroholandski) ili staronordijski erja
• i naše – orati

Dakle:

orati = fosil iz neolita

4. I gde je veza sa Oranje?

Sada dolazi ključ. Imamo dva korena:

1. *h₂er- → teći, kretati se (reke)
2. *h₂erh₃- → orati (kretanje pluga kroz zemlju)

Formalno – to su dva različita korena.
Ali semantički – isti koncept: usmereno kretanje koje ostavlja trag i ima nesumnjivo zajedničko poreklo u ranijim fazama razvoja PIE.

• Reka „ore“ pejzaž vodom
• Plug „teče“ kroz zemlju

I jedno i drugo znači kontrolisani pokret kroz podlogu i u nekom starijem praindoivropskom korenu su bez sumnje u direktnoj vezi.

5. I sad dolazimo do ironije

Srbima i svima nama ostalim Balkancima što govorimo južnoslovenske jezike je smešno to ORANJE koje nam deluje kao neka vrsta nacionalnog pokliča Nizozemske, a onda ispadne da to njihovo Oranje potiče od imena reke, dok naše oranje potiče od istog praindoevropskog pojma kretanja i oba su stara hiljadama godina. Nisu baš ista reč u smislu da u današnjem holandskom imamo sličnu reč za oranje, ali moglo je i to da se dogodi jer u italijanskom je orati arare, u španskom i portugalskom arar, pa i u samom holandskom je stari aren koji je nestao jer ga je pobedio glagol ploegen od kog je i naš plug, reč koju smo direktno preuzeli iz nemačkog. Da se u holandskom zadržao glagol aren, glagolska imenica bi bila aring i značilo bi isto što i oranje, ali se tu fonetska veza od praindoevropskog suviše udaljila, dok se u srpskom spletom okolnosti približila dinistiji Oranje (Oranž-Nasau) koja je i danas vladajuća kuća Nizozemske, ali sa isključivo ceremonijalnom i reprezentativnom ulogom u okviru ustavne monarhije, ako uostalom i u svim drugim evropskim monarhijama.

Dakle, ako ste mislili da je holandsko Oranje samo smešna slučajnost u odnosu na naše oranje –
prešli ste se!

Ne zato što su iste reči,
nego zato što potiču iz istog mentalnog univerzuma u kome je svet shvatan kroz kretanje, tok i brazdu.
A to je – prava, dubinska Evropa. Ili, kako se lepo kaže u stihovima Zabranjenog pušenja „Mi budućnost ne zacrtavamo planovima nego brazdama traktora“.

Za Mitoman iz Beograda Pavle Ćosić

MItoman je novi portal koji se bavi različitim temama današnjice, jučerašnjice i sturašnjice, a u fokusu ima zanimljivosti nove ere za publiku od 18 do 118 godina.
Ukoliko se u ovoj ideji prepoznajete i želite postati naš saradnik, pišite nam na redakcija@mitoman.org